NATO – Nikad veći izazovi za Alijansu Partneri pod rizikom: BiH, Gruzija i Moldavija

Srbija i NATO sarađuju na obostranu korist.

Na pitanje kakvu odluku po pitanju sankcija očekuje od predsednika Srbije, čije obraćanje se očekuje u subotu 8. oktobra, Šormaz je odgovorio da predsednik nema ingerencije da uvodi sankcije, već nova Vlada. „Namerno sam to tako rekao i ne verujem da će predsednik bilo šta reći po tom pitanju eksplicitno i jasno“, predvideo je on i napomenuo da tehnička Vlada ipak nije legitimna, niti u punom kapacitetu da bi odlučivala o sankcijama. Nova Vlada će imati pun legitimitet i kapacitet koji je dobila od Skupštine i građana na izborima i moraće o tome da odluči, naglasio je Šormaz. Kako je protumačio, „mnogo je važnije šta će se dešavati oko formiranja nove Vlade, nego konferencija za medije predsednika koji ima dobru volju da se sve to reši, ali i on zna da to moramo preko Vlade da uradimo“. EU neće ukinuti Srbiji status kandidata Nova Vlada će imati vremena „koliko god hoće“ da donese odluku o sankcijama i to nije sporno, ali je sporno šta će u međuvremenu raditi „drugi partner“, ukazao je Šormaz. On je uveren da EU, ipak, neće Srbiji ukinuti status kandidata za članstvo, niti prekinuti pregovore ako nova Vlada ne donese odluku za par dana. „Vlada ne mora nikada da donese takvu odluku, ali treba imati na umu da Srbija svaki dan dobija nešto i razvija se, gradi puteve i pruge, zahvaljujući pristupnim fondovima i statusu kandidata za članstvo, što sve može da stane voljom EU“, upozorio je Šormaz. Neće nam ukinuti status kandidata, kao što nisu ni Turskoj, ali ako mi ne ispunjavamo ono što smo potpisali, zašto bi oni ispunjavali, upitao je on i primetio da je to opasnost koja čeka Srbiju. Zato i mislim da bi prva odluka nove Vlade trebalo da bude usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i uvođenje svih osam paketa sankcija Rusiji, naglasio je Šormaz. On je sporazum potpisan sa Rusijom u Njujorku označio kao „tehnički, administrativni i birokratski“ i predočio da ga nije trebalo ni potpisivati. „Sa Rusijom ne treba ništa potpisivati, ni raditi dok traje agresija na Ukrajinu“, nedvosmislen je Šormaz. Još jedan razlog za uvođenje sankcija on vidi u ruskom obrazloženju anekcije četiri područja u Ukrajini i pozivanju na mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova. „Znači, Rusija je već uradila nešto što je suprotno interesima Srbije, a zašto onda mi ne bismo uradili nešto što je naš interes – uvedimo im sankcije, i završimo sa tim već jednom“, poručio je Šormaz. Govoreći o ulozi Sjedinjenih Američkih Država u ukrajinskoj krizi, on je rekao da SAD pokazuju šta je saveznik i proceino da će Ukrajina pobediti zato što, za razliku od Srbije 1999. godine, ima saveznike, i to pre svih u SAD, pa NATO i EU. „Prvo Amerika i EU, pa ostali“ „Sjedinjene Države su, koliko god to nekome apsurdno zvučalo, faktor mira i stabilnosti u Evropi i zato govorim da nam je još važnija saradnja sa SAD, nego sa EU“, istakao je Šormaz. „Prvo Amerika i EU, pa onda svi ostali, koji mogu da nam budu prijatelji i partneri“, rekao je Šormaz. On podržava i to da pokušamo da imamo dobre odnose sa Rusijom, ali smatra da Moskva stalno radi protiv našeg, a u svom interesu, što je pravo Rusije, „ali to moramo da kažemo građanima i da se tome suprotstavimo“. Šormaz misli da je ekonomska saradnja sa Kinom apsolutno potrebna, jer bi, kako ocenjuje, „samo lud čovek bi bio protiv toga“, ali nikako ne podržava političku saradnju sa komunističkom zemljom, jer smo mi Evropa. „Treba da budemo deo evroatlantskog sveta, jer mi to jesmo u svakom pogledu, osim formalnopravnog, pošto sami nismo doneli odluku o tome“, zaključio je Šormaz.

Ovaj rat je još jednom potvrdio američko globalno liderstvo. Stvara se novi svet, i to onaj svet bez Rusije. A mera odnosa prema Rusiji je mera pozicije u post-ruskoj Evropi.

Dr Dragan Milić je udaren direktno putem smene na Medicinskom Fakultetu jer mu ne mogu oprostiti što je pokazao da korupcije u zdravstvu ne mora biti. Dr Milić ih je postavio pred ogledalo.