Dragan Šormaz - 10-02-2023

Analiza godinu dana agresije na Ukrajinu - Rusija će biti najveći gubitnik

---

Agresiju na Ukrajinu možemo sa pravom nazvati rusko varvarstvo sa predumišljajem. Dugo je Rusija

planirala vojnu invaziju na Ukrajinu. Spremala je propagandu o nacistickoj Ukrajini, vestacki je podigla,

godinu dana pre napada, cene energenata, pre svega prirodnog gasa tako sto je ostavila praznim

evropska skladista. Lagala je da je vojska na granici samo zbog vojne vezbe i onda 24. Februara izvrsina

napad!

Već 28. Februara 2022. Međunarodni krivični sud je otvorio slučaj ratnih zločina i zločina protiv

čovečnosti od strane Ruske Federacije. Svet je velikom većinom od 141 države u Generalnoj Skupštini

OUN osudio rusku agresiju. Za rezoluciju je glasala i Srbija. Ubrzo smo već 4. Aprila saznali za razmere

zločina u Buči, a o čemu je svet obavestila šefica UN za ljudksa prava Mišel Bešet. Kasnije smo saznali i za

masovne grobnice u Izjumu. 7.aprila Rusija je izbačena iz Saveta za ljudska prava UN glasovima 93. nacije

uključujući i Srbije.

Umesto da napad potraje nekoliko nedelja Rusija je već godinu dana zaglavljena u Ukrajinskoj ravnici.

Nakon propasti opsade Kijeva bilo je jasno da se Ukrajina neće slomiti. Lako naouražan ukrajinska vojska

oterala je u bezglavo begstvo rusku kolonu dugačku 60km. Ruski istorijski revizionizam u 21. Veku nije

naišao na adekvatnu osudu tokom napada na Gruziju 2008. kao i na Ukrajinu 2014. Što je Rusima pružilo

lažno uverenje da će u prvom redu Evropa ostati uzdržana, a da će Putinov blitzkrieg donosioce odluka

na Zapadu staviti pred svršen čin. Dogodilo se upravo suprotno. Ukrajinska uspešna odbrana pokazala je

da Ukrajini treba pružiti svu šansu da se odbrani. Sada već antologijska rečenica Volodimira Zelenskog

„ne treba mi evakuacija već municija“ uzima se kao prekretnica ovog sukoba. Koliko je popustiljivost

prema Rusiji bila pogrešna odluka najbolje nam svedoči sva razornost ove agresije. Amerikancima je bilo

uveliko jasno, i javno su upozorili, da je ruski napad neizbežan. Politika popustljivosti nije mogla da

odvrati Rusiju od napada, već je učvrstila procene da Evropa nema sposobnosti da se aktivno angažuje

na istoku Evrope. Rusija je uveliko spoznala da ne poseduje sposobnost projekcije uticaja u

međunarodnoj areni a da energetska ucena po pitanju isporuke gasa nije nepremostiva prepreka. Sve

sofisticiranije i snažnije oružje nalazilo je svoj put do Ukrajine. Sve u skladu sa članom 51. Povelje OUN.

Isto onako kao što je američko i britansko oružje 1941. Stizalo u SSSR. Maršal Žukov je 29. Juna 1941.

Godine od Velike Britanije zahtevao 3000 lovaca, 3000 bombardera, 20.000 protivavionskih topova i

druge tehnike. Danas deluje cinično i ofucano kada se ruska diplomatija javno žali na okolnost da

Ukrajina dobija pomoć u odbrani od nepravednog ruskog agresivnog rata. Kao odgovor na isporuku

HIMARS-a i drugih artiljerijskih sistema tokom leta usledila je ilegalna aneksija četiri ukrajinske oblasti i

masovni raketni napadi po civilnim objektim duž Ukrajine. Vojni ili međunarodni odgovor Rusija nema na

terenu. Isporuka iranskih dronova Šahed-136 pokazuje stvarno stanje ruskih ratnih resursa. Ono što je

daleko važniji indikator jeste da je Rusija izgubila mogućnost projekcije međunarodnog uticaja. Kako u

pogledu sprečavanja kontinuirane vojne pomoći Ukrajini, tako i pogledu uticaja na donošenje odluka

upotrebom energetske ucene. Pre agresije Rusija je pokrivala 45% evropskih energetskih potreba. Da bi

na današnji dan ruski gas bio eliminisan a Rusija proglašena za nepouzdanog snabdevača. Sva je prilika

da se Rusija nikada neće vratiti na evropsko energetsko tržište. Energetska tranzicija se odvija pred

našim očima. Prema ruskim službenim podacima za godinu dana je izgubila 46% prihoda od nafte i gasa.

Rusija ne može zameniti izgubljeno EU tržište ni za 10 godina. Paketi ekonomskih sankcija možda ne daju

očekivane rezultate u kratkom periodu, ali dugoročno će pogubno uticati na rusku sposobnost da vodi

 

rat. Kao što već primećuju vojni analitičari nekada masovna prednost u artiljerijskim napadima na nekim

delovima fronta je izjednačena.

Rusija se nalazi u geopolitičkom uzmicanju. Nuklearno oružje vas ne čini velikom silom. Vaša ekonomija,

međunarodni uticaj, vojska i vrednosti su ono što daje konture velike ili regionalne sile. Sama činjenica

da je Rusija obezbedila 5 glasova vrlo spornih država prilikom glasanja u OUN govori nam o njenim

dometima. Mit o ruskoj vojsci i tehnici razbijen je u ukrajinskoj stepi. Rusija kao pouzdani snabdevač

vojne opreme i naoružanja više ne postoji. Države poput Srbije sada će morati da se posvete izgradnji

partnerstva sa Zapadnim državama u pogledu modernizacije svoje vojske.

Mnogo značajnije od ruske vojne tehnike jeste ruska projekcija uticaja. Kroz lažno predstavljanje

činjenica još uvek se održava mit o Rusiji kao zaštitnici Srbije i srpskog Kosova. Rusija je skup i loš

advokat za Srpske interese. Oni koji uzimaju tuđe ne mogu da brane naše. Zahvaljujući ovoj agresiji svi

smo čuli spremnsot Putina da „trampi“ Kosovo za Krim. Jasnije je nego nikada pre da je ruska „podrška“

bila deo velike igre, i da su Kosovo namerno „čuvali“ i „sačuvali“ da bi ga kasnije iskoristili kao džokera u

pregovorima sa Zapadom.

Bez lažnih dilema, kako god da se okonča ovaj rat, Rusija će biti najveći gubitnik. Više je Rusa u Beogradu

nego što ima dobrovoljaca ruske vojske.

Za prethodnih godinu dana uvideli smo da Rusija nije napravila značajnija napredovanja. U septembru

2022. Ukrajina je izvela nekoliko uspešnih napadnih operacija i oslobodila 50% okupiranih teritorija.

Osim napada na civilne ciljeve i kritičnu infrastrukturu vojne odgovore od strane Moskve nismo videli.

Ovaj rat je još jednom potvrdio američko globalno liderstvo. Stvara se novi svet, i to onaj svet bez Rusije.

A mera odnosa prema Rusiji je mera pozicije u post-ruskoj Evropi. Sa tim u vezi za Srbiju je od

egzistencijalne važnosti da se trajno distancira od Ruske Federacije. Srbija je pogresila zato sto nije

odmah uvodila, dan posle EU, svih devet paketa sankcija. Danas to mora pod hitno da uradi. Od prvog

dana rata govorim da NEUTRALNOST vise ne postoji. Gradi se nova gvozdena zavesa na granicama

Rusije! Nepoverenje je toliko da se generacijama nece obnoviti. Zna se dobro sa koje strane te zavese je

Srbija. Medjutim, nije dovoljno priznati geografsku poziciju, nego i politicki, ekonomski, vrednosno Srbiju

moramo svrstati u Evroatlantski svet. Dakle i u EU i u NATO. Saveznistvo sa SAD je jedina sigurna opcija

za buducnost razvijene i demokratske Srbije! Takvo pozicioniranje Srbije je interes drzave i svih njenih

gradjana!