eacs@eacs.rs
Dragan Šormaz - 12-07-2022
NATO – Nikad veći izazovi za Alijansu Partneri pod rizikom: BiH, Gruzija i Moldavija
Autorski tekst za Novi Magazin predsednika Evroatlantskog saveta Dragana Šormaza.
NATO više nije strogo bezbednosno-odbrambeni savez već planetarno odgovorna organizacija koja se bavi pitanjima poput zaštite životne sredine, naučnog razvoja, izgradnje i odbrane demokratije, kao i produbljivanja saradnje sa Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Južnom Korejom
NATO samit 2022. okupio je šefove država i vlada članica, sa dodatkom ključnih partnera. Tema ovog samita bila je znatno drugačija nego prethodnih 30 godina. Samit se odigravao u svetlu ruske agresije na Ukrajinu i postojanja realne i ostvarive pretnje po članice NATO-a na istoku Evrope.
Članice NATO-a našle su se pred nikad većim izazovom da osiguraju kolektivnu bezbednost, odvrate moguće napade i isplaniraju kako će se nositi s nadolazećim bezbednosnim krizama.
U bitno izmenjenom bezbednosnom okruženju NATO je usvojio novi strateški koncept koji se odnosi na budućih deset godina. Osnovni dokument koji reguliše pravce razvoja, principe u odnosu na koje će se postaviti NATO kao kolektivni odbrambeni savez, ali i svaka od država pojedinačno. Za razliku od 2010. godine, 2022. se na direktan i nedvosmislen način imenuje Ruska Federacija kao direktna i značajna pretnja po bezbednost. Za samo deset godina Ruska Federacija je uspela da trajno promeni percepciju o sebi. Od partnera, danas je postala izolovana, usamljena i opasna država. Ni NR Kina se ovog puta nije mogla provući sa uvijenom opštom formulacijom već sa jasno mapiranim oblastima u kojima NR Kina predstavlja izazov. A ti izazovi su po bezbednost, ekonomiju i kritičnu infrastrukturu.
POTPUNA REAFIRMACIJA KOLEKTIVNE ODBRANE: Ovako oštre formulacije odražavaju bezbednosne procene država članica koje raspolažu adekvatnim podacima pred kojima više nije moguće tražiti politički korektne i prihvatljive formulacije. NATO je ovog puta jasno stavio do znanja: znamo ko ste i znamo šta radite i šta želite da postignete. Reafirmisana je u potpunosti uloga odvraćanja i kolektivne odbrane, do 2024. dostignuće se standard od minimum dva odsto GDP izdvajanja za odbranu država članica. Od Hladnog rata NATO nije imao ovako snažnu reafirmaciju člana 5 Vašingtonskog ugovora. Ako pogledamo da je 2013. poslednji američki „abrams“ napustio evropsko tlo, danas 2022. samo Amerikanci imaju 100.000 razmeštenih vojnika u osam država na istoku Evrope, plus još 40.000 snaga pod komandom NATO štaba sastavljenih od svih država članica. Zajedničke vazdušne patrole već su stavljene u funkciju, pomorske snage su u fazi pune manevarske sposobnosti. Zaključak je jasan: više trupa, više opreme, više zaliha i ukupno osam borbenih grupa.
NATO je redizajnirao svoj pristup partnerima. Program „jedan partner jedan plan“ značajno je unapređen. Sveobuhvatan pristup paketima pomoći neće se odnositi samo na Ukrajinu već i na sve one države koje neskriveno teže partnerstvu s NATO. Kao partneri pod rizikom označeni su Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija. U slučaju Ukrajine jasno je konstatovano da je neophodno izvršiti tranziciju sa sovjetske na NATO opremu. Samo na takav način Ukrajina će biti u poziciji da kontinuirano dobija naoružanje i opremu. Bosna i Hercegovina je dobila rizičnu kategoriju kao i druge tri države koje se neposredno graniče sa Rusijom. Moramo imati na umu da postoji siguran rizik da se ukrajinska kriza prelije po etno-religijskoj liniji u samu Bosnu i Hercegovinu, samo sa jednim ciljem, a to je sprečiti članstvo BiH u NATO.
NATO više nije strogo bezbednosno-odbrambeni savez već planetarno odgovorna organizacija koja se bavi pitanjima poput zaštite životne sredine, naučnog razvoja, izgradnje i odbrane demokratija kao i produbljivanja saradnje sa Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Južnom Korejom. Do 2030. NATO članice su projektovale da smanje emisiju emitovanja gasova staklene bašte za 45%. Fond za naučne inovacije u oblastima dvostruke namene iznosiće milijardu evra u narednih 15 godina. Pokrenuće se mnogi startapovi, a poseban naglasak je na veštačkoj inteligenciji.
SA KINESKOM 5G MREŽOM NEMA ZAPADNIH IT KOMPANIJA: Potrebno je znati da NATO ne predstavlja neku amorfnu skupinu već savez suverenih država. Sve što važi za NATO u pogledu odbrane i bezbednosti sprovodiće individualne države. Kako to pojedini eksperti definišu, novi strateški koncept predstavlja jasan spoljnopolitički putokaz. Taj putokaz se odnosi na države članice, ali i na druge države koje žele da uspostavljaju političke, ekonomske i odbrambene odnose sa državama članicama. Ukoliko za manje od nedelju dana imamo G7 i NATO samit koji upozoravaju na opasnost od toga da Kina zavlada kritičnom infrastrukturom, a misli se pre svega na 5G mrežu, to treba da bude jasan signal za države kao što je Srbija da ukoliko kineska 5G mreža bude implementirana, mi ne možemo računati na dolazak prestižnih zapadnih IT kompanija. Prosto rečeno, rizikovaćemo da naši građani budu uskraćeni za četvrtu tehnološku revoluciju. Isto tako, prepoznata je potreba za kreiranjem alternative u odnosu na kineski „Put svile“ kao projekat koji može paralisati suvereno odlučivanje država i uveliko se radi na politički, ekonomski i bezbednosno prihvatljivoj alternativi. Sa druge strane, hibridne pretnje koje su visoko apostrofirane na samitu u Lisabonu 2010. danas nisu slabije već su snažnije i intenzivnije. Sa jednom bitnom razlikom, primenjuju se u trenutku oružane agresije za koju niko ne može znati da li će se preliti na neku od država članica NATO.
Sama činjenica da se Bosna i Hercegovina označava kao potencijalno žarište treba da bude jasan signal političkim akterima da idu putem bez povratka. Lični interesi pojedinaca ne mogu biti podređeni miru, stabilnosti i opstanku nacije. Bosna i Hercegovina je bila suočena s pretnjama sličnim onim koje su upućene Ukrajini. Ruski ambasador ne bira reči. Ruska propaganda se poigrava emocijama građana. Pokušavaju da od srpskog životnog prostora naprave novi berlinski zid. Novu gvozdenu zavesu. Putem svoje propagande decenijama uče građane kako da mrze Zapad. Cilj je jasan, da se napravi evropska Kuba. Ipak, Kuba nije bila baš srećna sa Rusima. Kada su ih izolovali, sećao se Kastro, šećer su kupovali ispod svake tržišne cene. Umesto da pomognu svog saveznika Kubu, oni su je iskoristili. Isto je tako i danas sa onima koji bi hteli da u 21. veku imaju ulogu evropske Kube.
SRBIJA DA JASNO REDEFINIŠE SPOLJNOPOLITIČKE PRIORITETE: Čini se da NATO sa strateškim konceptom zna šta radi. Međutim, ruska mašinerija je dobrano zagazila na Balkanskom poluostrvu. Blokirali su Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, nastoje da parališu i Srbiju. Jasno je da se sami ne možemo izboriti. Ipak, NATO je dobrovoljan savez u koji se niko ne primorava. Tako da ne može NATO biti više zainteresovan za nas nego što smo mi zainteresovani za NATO.
Bilo kako bilo, potrebno je odmah po formiranju nove vlade Srbije jasno redefinisati spoljnopolitičke prioritete, doneti spoljnopolitičku strategiju koja će odražavati faktičko stanje stvari. Međunarodni procesi se moraju razumeti sa svim svojim i dobrim i lošim stranama. Ako se vratimo na strateški koncept, on jasno odražava stav država članica i taj stav se neće promeniti ni za 10 godina. Dakle, neophodno je svoju spoljnu politiku voditi saobrazno relevantnim parametrima. Ti parametri danas glase ovako. Od 24. februara vojno-odbrambena saradnja Beograda i Moskve je završena.
Najvažnija odluka samita u Madridu svakako je zvanični početak učlanjenja Švedske i Finske u NATO! Reč je o dve države koje po pitanju vrednosti koje NATO podržava stoje bolje od većine sadašnjih članica, po pitanju ekonomije takođe stoje bolje od većine država članica.
Armije obe države su potpuno interoperabilne sa svim NATO standardima u svim rodovima vojske i imaju stabilne odbrambene budžete. Iz tog razloga učlanjenje Švedske i Finske možemo očekivati već na jesen, kada se završi zvanična procedura. Na ovaj način jednom za svagda će biti izbačen argument Moskve da se NATO približava granicama Rusije. NE, NATO je na granici sa Rusijom, u ovom slučaju novih 1.340 km, a najzaslužniji za širenje Alijanse je Putin, koji je svojim agresivnim ponašanjem i brutalnim, zločinačkim ratom u Ukrajini zabrinuo sve svoje komšije, koje sada traže sigurnost u kolektivnom sistemu bezbednosti!
Sve ovo govori da je nemoguće biti neutralan u Evropi! Srbija mora da se priključi slobodnom, demokratskom evroatlantskom svetu, svetu u kojem se poštuju ljudska prava i lične slobode.
Srbija pod hitno mora da promeni svoju spoljnu politiku i da prione na posao koji će je što pre dovesti do punopravnog članstva u EU, ali da se zvanično prijavi za članstvo u NATO!
Samo ta politika garantuje stabilnu i prosperitetnu budućnost našim građanima!
*Autor je član vladajuće Srpske napredne stranke i dugogodišnji poslanik te partije u parlamentu Srbije. tekst premijerno objavljen na sajtu Novog Magazina
01-11-2023
