„Treba da budemo deo evroatlantskog sveta, jer mi to jesmo u svakom pogledu, osim formalnopravnog, pošto sami nismo doneli odluku o tome“, zaključio je Šormaz.

Ukoliko žele da nastave da igraju bilo kakvu ulogu u međunarodnim odnosima, Ujedinjene nacije više ne mogu prelaziti preko ponašanja jedne od njenih najvažnijih članica. Rusija može biti isključena iz UN, za to postoji predviđena procedura u Povelji. Član 6. daje takvo ovlašćenje Generalnoj skupštini, ukoliko neka država “uporno narušava načela UN”.

Srbija ne može da utiče na njegove odluke, to ne može niko na svetu, čak ni mnogi u Kremlju. Ali može da se prilagodi novim okolnostima i da donese odgovorne odluke, kojima će se zaštititi i koje će direktno uticati na njenu budućnost.

Problem sa ruskom i Putinovom percepcijom rata u koji su ušli je u tome što su potcenili odlučnost Ukrajine da brani svoju zemlju i njenu nezavisnost. Što su u rat ušli sa duboko usađenim verovanjem da ni Ukrajina ni Ukrajinci ne postoje, da je njihov identitet zapravo “nasilno izmenjen”,

Umesto da se zamaramo prebrojavanjem tenkova i raketa analizirajmo ruske strateške ciljeve. Onako kako su postavljeni sve su manje ostvarivi. Ruska agresija umesto da spreči širenje NATO-a, proširila je NATO za još dve države. Proklamovani cilj o demilitarizaciji Ukrajine rezultovao je najmasovnijom vojnom pomoći od Drugog svetskog rata nekoj državi. Umesto smanjenja NATO trupa na granicama Rusije danas imamo 8 multinacionalnih borbenih grupa sa oko 40.000 trupa. Svaki ruski potez postigao je kontraefekat.

Srbija i NATO sarađuju u obostranom interesu.

Amerika čini veliku uslugu Srbiji time što razotkriva ovaj dugogodišnji prljavi posao, bez obzira na to što je rusko „podmazivanje“ desničarskih političara i organizacija u Srbiji i na Balkanu godinama skoro javna stvar. Ovo će da ubrza put do razbijanja još jedne fame da pro-ruski političari rade iz ljubavi prema bratstvu Srbije i Rusije. Pokazuje se da nisu nikakvi volonteri, još manje patriote, jer ne rade za svoju, već za neku drugu državu. I razume se, to ne rade za rublje, nego za američke dolare. I ako se pitamo koja je razlika izmedju ovakvih aktivnosti i najstarijeg zanata odgovor je jednostavan: u navedenim slučajevima se uzima novac za usluge ali može i ljubljenje.

“Nezamislivo je da ukrajinska kriza bude okončana, na bilo koji način, a da se Vladimir Putin vrati na međunarodnu arenu kao prihvatljiv partner i ravnopravan sagovornik”, pisali smo polovinom marta.

Zapad sada definitivno mora da podrži formiranje višeslojne protiv vazdušne odbrane, jer je neophodno pronaći odgovor na ruske raketne napade, kako zbog trupne zaštite tako i zbog kritične infrastrukture. Do sada je Rusija lansirala oko 3,500 raketa, što nije nimalo mali broj, ni jeftina aktivnost.

Ćutanje na optužbe protiv Sanna Marin nije bilo “nemešanje” u sitne, tabloidne skandale od kojih nije imun nijedan evropski lider.

Ako u nečemu postoji neprekinuta istorijska nit, čak i tradicija na kojoj Putin gradi “ruski svet”, onda su to likvidacije izdajnika i odmetnika iz najužeg bratstva na vlasti, bez obzira da li je na vrhu car, partijski gensek, ili izabrani predsednik kapitalističke Rusije. Ruka osvete je duga i strpljiva, jer nelojalnost kad-tad mora biti kažnjena surovo i mora da bude primer.

Niko ne može da predvidi kada će u Ukrajini zavladati mir. Nekadašnji komandant američkih snaga u Evropi, general Ben Hodžis smatra da su ruske snage “iscrpljene” i da će “pući” pre kraja ove godine. Moguće je. Ali ono što je već sada izvesno je da Putin i Rusija neće ostvariti svoj istinski cilj u Ukrajini, a to je da okupiraju zemlju i potčine sebi njeno stanovništvo.

Posetu je dizajnirala Moskva, ona je ostvarila efekat koji je planirala, a Beograd je to prihvatio, svestan ili ne da će od svega imati samo štetu. Rezultat je takav da se Srbija sve vidljivije svrstava na kratki spisak moskovskih prijatelja, gde su na samom vrhu Severna Koreja i talibanski režim u Avganistanu. Da li je to cena koju je Srbija spremna da plati? Zašto i za čije interese?! Ili zaista kao država ulazimo u fazu da su nam Severna Koreja i Avganistan nivo i mera našeg uspeha, razvoja i medjunarodnog statusa.

Biti danas partner takvoj Rusiji, znači pridružiti se jednoj samoubilačkoj avanturi i odreći se svakog očekivanja za bilo kakav civilizacijski napredak. Ako u Srbiji još uvek postoji bilo kakva dilema oko toga, neka rusko radovanje bratstvu sa Severnom Korejom bude poslednje u dugom nizu otrežnjenja.

Kremlju za organizaciju ovakvih sukoba trebaju, pre svega, "vagabunde".